Prokletstvo savremenog života u kojem svaka generacija traži vlastiti krov nad glavom. Svi odbijaju život u zajednici i ostajanje na porodičnim imanjima i odlaze u veliki grad da tamo potraže sreću.
Nebitno koji je to veliki grad, nebitno i koja je država u pitanju, slika je uvek ista - mladi čovek, kupio jeftin nameštaj od iverice jer za puno drvo para nema, prvi stan našao na sedmom spratu gde je jeftinije, drugi stan našao na prvom spratu ali daleko na periferiji, treći stan uzeo na doživotni kredit preko države, ali više nema nameštaj jer mu se raspao od prenošenja.
A onolike bukove šume vapiju za drvosečama, stolarima i tesarima. Stoje puste i same, čak ni vukova više nema jer je čoban prodao ovce i otišao na megatrend da studira menadžment u stočarstvu i poljoprivredi. Da bude čoban sa diplomom.
- Matori, evo ti pivo, stavi čep pod nogu od stola...
- Evo, samo da namestim naslon fotelje, otkači se malopre...
- Mdah, zaboravio sam da ti kažem da se raspalo. Prošli put smo ga jedva uzvukli uz stepenice...
- Ma nema veze, kupiće se novo, nego, sa srećom ti novi stan, dugo u njemu da živiš!
- Pisao sam već ćaletu, prodaće dva jutra zemlje pa će mi kupiti nameštaj. Živeli!
