Фраза којом неком несретнику, у недостатку боље идеје, покушавамо да ублажимо муке. Њеном употребом настојимо да, у исто вријеме, звучимо некако и саосјећајно, и оптимистично. Углавном, само испаднемо глупи.
- Јаааааао, само ме Барса обори!
- Ко зна зашто је то добро...
- И тако ти ја, "урадим полицајски", и поломим обје ноге.
- Ко зна зашто је то добро...
- Знаш да су ми дали отказ на послу?
- Ко зна зашто је то добро...
- Умро ми ћале, кева има канцер, а мене су ови из хипотекарне избацили на улицу
- Ма, ко зна зашто је то добро
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Добра. Плус.
MRZIM kad neko to kaze. MRZIM.
Plusic, naravno.
zadnji primer razvaljuje. +
Jašta.
Još će da deluje da onaj kome se sranje svalilo na leđa ili dušu treba u tome da uživa.
Vrhunac ironije.
Desi mi se da to izgovorim (pa se ujedem za jezik), a ako mene tako uteše dođe mi da ih razvalim.