Kockice šećera
ciklon
2014-06-22 13:12:52 +0000
Nekada davno, kada onlajn timske igre kao što je "Warcraft" nisu ni bile u planu, naša (i ne samo naša) siva emigracija je u dugim pohodima po belosvetskim, velegradskim ulicama tragala za mrvicama bilo kakve hrane, kako bi spojili jedan dan sa sledećim.
Bili su azilanti, begunci od režima (neki su to zaista i bili, a neki su se bogme malkice folirali), bez igde ikoga svoga da im pomogne, nisu znali jezik i nikoga nije briga za njih. "Eto vam", reći će im službenik zemlje u koju su pobegli, "evo vam ulica, mogućnosti su mnogobrojne." Ako posla i ima, kako ga naći? Kako se prehraniti.
Kockice šećera. Bele se kao biseri na ogrlici supruge lokalnog aristokrate, bogatuna. Primamljive su, tako bele i tako slatke. Stoje u posudi, samo čekaju da ih uzmeš i, umesto u kaficu ili čaj, sve strpaš u usta. Da tako prevariš stomak, da obmaneš sebe da nisi gladan.
Kockice šećera - samo neka ih u posudi bude. Makar samo jedna, ako već ne dve...
"Vidiš, prijatelju - ti su nam dani bili teški - preteški. Pakleni, ako ćemo realni biti. Gluvarili smo ulicama, šetali šatro nezainteresovani. Snimali smo po baštama kafea gde ima šećera u posudicama i pamtili koliko konobara ima i koje stolove koji od njih opslužuje. U tim trenucima su nam bili veći neprijatelji nego kljunovi. Prepoznavali su nas u masi samo tako. Ne zato što smo bili bedno odeveni, već zato što su znali za čim tragamo. Samo po pogledu su znali ko smo.
A, taj šećer, prijatelju, taj šećer nam je bio sve. Znaš li ti kako se stomak steže kada 4 dana ništa ne jedeš, a radio si kod francuske bakice celi dan i celu noć, bez hrane, nadajući se da će ti platiti sve na kraju, a ona nas izbaci kao stoku, plašeći nas žandarmima. I onda vidiš taj šećer, te kockice koje kao da su od belog zlata koliko ih kelneri čuvaju.
Samo smo čekali da se sto isprazni, brzo smo se približavali i šakom gledali da pokupimo što više kockica. Jedna, dve ili deset - nebitno je, samo zgrabi nešto. Lakše je bilo kada se nakupi nešto siće, pa se naruči kafa - tada poručiš još šećera. Ovako, kada nemaš ni cvonjka, tada je, prijatelju moj, tada je najteže."
9
139
:
31
Omiljeno za [9]
Najnovije definicije
- Pošizdeti 2024-11-24 01:58:03 +0000
- Mip 2024-11-23 15:52:50 +0000
- Teorija zaveje 2024-11-22 15:15:40 +0000
- Voštanska štedionica 2024-11-22 12:40:23 +0000
- K'o piletina iz Lidla 2024-11-21 13:07:26 +0000
- Jutarnje ludilo spremanja kod žena 2024-11-21 07:50:24 +0000
- NATO trupe, pička vam materina u dupe! 2024-11-21 07:07:02 +0000
- Cuti, tu ti toplo./Bar ti ne kisne zavrat. 2024-11-20 15:06:58 +0000
- Vukake 2024-11-20 13:56:38 +0000
- Park iz doba Jure (i Bobana) 2024-11-19 17:36:21 +0000
Rekli o sajtu
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
ko ti pričao ovo?
interesuje me, stvarno....odlično je napisano, ali kontam da nije tvoje lično iskustvo, mlad si, već kad sam ja gluvario preko, bilo šećera u kesicama, a foru sam čuo od starijeg lika...
meni je to pokojni stric pričao, gastos iz Beča, kasnije je obojici sinova obezbedio stanove ali nikad nije mogao izbiti sebi običaj da navuče pune džepove bic upaljača i jednokratnih brijača što je mažnjavao usput po benzinskim pumpama kad dolazi dole u goste...
a ja zbog te navike da drpam šećer iz fićka i trpam u džepove, zaglavim spavanje u zatvoru, jednodnevno, kod nas u majčici srbiji..bila neka glupost, pokupe mene i mog kuma, koji došao baš iz švabije i krenu da nas pretresaju, nadju onaj šećer, nekih 7, 8 kesica sam nagurao u džepove, i kaže onaj jedan pandur 'droga'..kakva droga, šećer, kažem, ne znamo kaže on, probajte kažem ja, oćeš da postanemo narkomani, odgovori pandur, ide to na analizu a vi ajde lepo u podrum dok ne stignu rezultati...
tako, možda sam pričao već, najapsurdnije jednonoćno hapšenje, sutra stigao rezultat, nije droga ajte kući...
tu sam se nekako i odviko...
Са овом гастозком тематиком углавном Миле Бубрег барата, мада и Зајк је из краја 'де их има кол'ко о'ш. лоло
А јок, код мене прођеш кроз насеље и случајно откинеш грану банана, миран две недеље.
Нисам знао да то по јевропи тако... Знам да у америке чекају кад бацају бургере из мека.
Матори... до јаја је...
ko ti pričao ovo?
interesuje me, stvarno....odlično je napisano, ali kontam da nije tvoje lično iskustvo, mlad si, već kad sam ja gluvario preko, bilo šećera u kesicama, a foru sam čuo od starijeg lika...
Pročitah u knjizi "Zagrljaj Pariza" pisca Dušana Savkovića. A, što se mladosti i iskustva tiče - nisam baš toliko mlad, a i svakakav sam 'lebac jeo.
Rasplaka me bre... Jebem te zivote!