Pitanju upućeno kavi koja nikako da prokuva, pa se da naslutiti da će prokuvati tek kad ti na vrata uleti neko (ne)očekivan.
Stojiš iznad džezve na užarenoj ringli već deset minuta, krajnje je vrijeme da kava prokuva, i pripišalo ti se opasno, pa dok stišćeš noge da ti ne procuri donja pipa, kuneš i moliš u isto vrijeme...
- Kuvaj jeb'o te Dragan Nikolić sa svim Deda Mrazovima i novogodišnjim nagradama, koga više čekaš petnes' minuta, da bi li te jeb'o on, do sad bi na Sibiru prokuvala, aaaaaaaaaa upišaću see...
( Kamo sreće da čekaš komšinicu da te zakuva pa da baciš ključ, dva puta hehe)Čuje se zvono i ti sa posljednjom mišlju i potajnim nadanjem ideš do vrata...
-A ti si deda!(Kava već prokuvava) 'Ajd uđi evo kava taman tebe čeka!
- E moj sine beno jedna neopjevana, ja sam , neg' ko je drugi, neće ti komšinica Mara prtiti po ovom snijegu, ne boj se. Nego srkni tu kavu pa idi grći snijeg okokuće, eno cuko Bobi se samo čuje kako žgevri, a 80 kila i 80 centi visine nema ni u priči.
-Jest, a i ako te zaboli, nece pop moći doći da očanta...
-Jebo te on!- Ćuti dide, vataj kašičicu moram ići pišati.
-Marš tamo prvo zakuvaj, pa onda na pišanje.
- Oš rakiju uuz kavu?
-Neću, eto volim kavu zato što je gorka, ma ne odvajaj mi to dvoje, kaš se više redu naučiti...
