Koga čekaš?

Stojiš iznad džezve na užarenoj ringli već deset minuta, krajnje je vrijeme da kava prokuva, i pripišalo ti se opasno, pa dok stišćeš noge da ti ne procuri donja pipa, kuneš i moliš u isto vrijeme...

- Kuvaj jeb'o te Dragan Nikolić sa svim Deda Mrazovima i novogodišnjim nagradama, koga više čekaš petnes' minuta, da bi li te jeb'o on, do sad bi na Sibiru prokuvala, aaaaaaaaaa upišaću see...
( Kamo sreće da čekaš komšinicu da te zakuva pa da baciš ključ, dva puta hehe)

Čuje se zvono i ti sa posljednjom mišlju i potajnim nadanjem ideš do vrata...

-A ti si deda!(Kava već prokuvava) 'Ajd uđi evo kava taman tebe čeka!

- E moj sine beno jedna neopjevana, ja sam , neg' ko je drugi, neće ti komšinica Mara prtiti po ovom snijegu, ne boj se. Nego srkni tu kavu pa idi grći snijeg okokuće, eno cuko Bobi se samo čuje kako žgevri, a 80 kila i 80 centi visine nema ni u priči.
-Jest, a i ako te zaboli, nece pop moći doći da očanta...
-Jebo te on!

- Ćuti dide, vataj kašičicu moram ići pišati.

-Marš tamo prvo zakuvaj, pa onda na pišanje.

- Oš rakiju uuz kavu?
-Neću, eto volim kavu zato što je gorka, ma ne odvajaj mi to dvoje, kaš se više redu naučiti...