Pitanje koje posle 5 minuta razgovora postavi ortak iz srednje ili osnovne kad se sretnete negde. Tada započinje duga serija tračeva o društvu iz nekadašnjeg odeljenja.
- Ee, gde si ti, jedva te prepoznah!
- Ma evo, idem na faks. Ubijam se od učenja!
- Ma znam, ništa mi ne pričaj. Nego, koga viđaš od naših?
- Pa viđam Milicu, svako jutro je sretnem il u pekari ili u mesari, mnogo se ugojila jebote! Samo hasa, ima sto kila.
- Hahaha ne seri! A bila je dobra riba...
- Jebiga. E, viđam Slavicu. Ona nije normalna, u šestom mesecu je!
- Nemoj da zezaš! Jel sa onim tipom što je prodavao kokice preko puta škole?
- Ko će ga znati, valjda s njim.
- A realno, to smo i očekivali. Vatali smo je svi redom, a bili smo još kod učiteljice.
