Trik pitanje kojem pribegava poslodavac kad u razgovoru sa potecijalnim novajlijom shvati da je deo o kvalifikacijama odavno prošao, pitanja o ličnoj biografiji i privatnom životu natanko obradio i završio još pre pola sata, a da uvek ima vremena za pitanja o boji mokraće, preferenciji ljutog u pljeskavicama, broju mlečnih zuba u vilici i primanju vakcine njegoviha matoraca protiv variole u kasnu jesen 1965 godine.
Stvarno koji bi čoveku bio motiv za zaposlenje? Zbog čega bi neko mesecima jurio posao žarom kapetana Ahaba Mobi Dika što mu nogu odgrize, upornošću Foksa Moldera vanzemaljce što mu sestru rođenu oteše, k'o Banović Strahinja turčina Vlah-Aliju što mu ljubu Anđeliju pojeba?
Pa kad se istrsi na kraju i kad ga pronađe šta tera čoveka da ide na posao iz dana u dan, bolesnom rutinom? Da k'o Sizif gura kamenčugu na vr' brda i da je nikad ne dogura. Da li je to prezir prema toploj, mekanoj postelji koji ga tradicionalno obuzme u periodu između 05:30 i 08:00? Ljubav prema borbi sa snooze opcijom na telefonu i paničnim trčanjem na autobusku stanicu, guranjem sa vodom netaknutim narodom u autobusima? Nemanje pametnijih načina da se provede vreme?
Najgluplje od svega je što se neka budala seti pa kaže neku nebulozu (u nadi da će lakše biti primljen) umesto kratko i jasno - zarada.
- I još da vas pitam, koji je vaš motiv da se zaposlite ovde?
- Kahm, pa znate, želja da se profesionalno potvrdim, steknem nova iskustva, iskažem i potvrdim svoj dinamički i analitički pristup problemima i izazovima kao i da usavršim rad na računaru i komunikaciju na engleskom jeziku neprednog nivoa...
- Primljeni ste (u sveščicu zapisuje "ovu/ovog ne moram da plaćam")
