Куглица на рули. Тица која ретко снесе јаје, а и када га снесе, то искључиво буде мућак, који када разлупаш, засмрди на бесане ноћи проведене у загушљивим кладионицама, сате и сате нервозе и мигрене, лупања пијане главе у екран, смишљања разноразних шема, комбинација и математичких једначина, прокоцкане крваво зарађене новце, растурене породице, распродату имовину и усрани живот. Јер, кућа увек добија.
- Па да, где вас оставим, ту вас и нађем. Вече, момци.
Кими Орфанела- Здр.
Ћоми Централа- Дејс.
Џони Шевалије- Ћаос.
- Опет отпадате на точкићу.
Ћоми Централа- Дај боље неки предлог, уместо да кењаш, ниси ни ти био бољи до пре годину, две.
- Шајазнам.. Сипај у уски..
- Џони Шевалије- Немој јеботе, одвућићеш ми кокицу, играј своје стандардно!
- Хахаха, рокни му сад намерно, смећару.
...
УЛАГАЊЕ ЈЕ ЗАВРШЕНО. Зију зију зију..
Кими Орфа- погледај шта му ради, јеботе, пимпује к'о Роналдињо.
Џони Шевалије- Ако, ако, ПИМП МАЈ РАЈД БИАЧ! Гле, па дееееееееееешНЕЕЕЕЕ ЈЕБОТЕ!
ДЕВЕТ, ЦРВЕНО.
Кими Орфа- Кекеке..
- Гари, то што ти сад кокица слетела у гнездо, неће те извући. Сву си имовину дао на добош будзашто, од намештаја ти остао кревет, орман, две столице, хоклица и сточић који више приличи за таблић него за клопање. Сад се сетих јеботе, ти си и фцкн биде заваљао! ПА КОМЕ?!
Кими- Хебига, матори, за све имам људе.
- Знамо, знамо. Је л' су то она иста господа што су ти пуцали у колено, па сад храмаш к'о Даба, убацивали у контејнер и везивали за бандеру?
- Хаха, нису брате.. Него је л' знате шта се збило препрошле ноћи? Стижем ја у стан нешто касније него иначе, мртав уморан, па одмах закунто. Али се Лидији није нешто спавало, па остала будна целу ноћ. И прича она мени сутрадан, каже негде око тројке ја извукао руке испод јоргана, подигао их у ваздух изнад главе и кренули прстићи брзински у маниру дактилографа јеботе, к'о сад овде, једно десетак минута сам укуцавао бет у имагинарну таблу у ваздуху.
- Хахаххахаха, не сери јеботе!
Кими- Руле ми, братијо. Каже штета што није имала иглу за хеклање и вуницу да ми да, извезао бих триколор миље у црвено-црно-зеленој боји за телевизор, са све улогом, капирам..
- Хахаха.. Не ве ру јем. Бај д веј, одакле теби ТВ?
Кими- Она купила, да гледа Слагалицу.
- Јеси га ошмекао?
Кими- 130 јура ми давао Шики, ал' не смем брате, дефинитивно би ме лиферовала.
- Нама није јасно ни како те мученица до сада трпела годинама. Буде ли ти криво некад, папане?
Кими- Ма где није, у задње време баш размишљам да се курталишем ове беде и уозбиљим мало.
Џони Шевал- Ма не можеш ти без коцке.
- Добро, скидај се постепено. Видиш како сам ја прешао на тикете, увек у благом плусу, таман покријем боравак овде. А и упутиш се у тренутна спортска дешавања, па на послу прекратиш време спиком о тој теми са колегама.
Ћоми Централа- Е, пет партија смо пропустили. Баталите причу, дај да се чупамо. Е Чорма, имаш пет сомундари?
- Разгули. Видимо се, палим. Срећно.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.