Специфично осећање које студента може да нападне у тренуцима када спусти гард и из њега провири трачак емпатије према колегама великомученицима. Дешава се када седиш у читаоници и региструјеш звонко "туп" књиге, укоричене, масивне, тешке брат-брату од 5 до 7 килограма бруто, и видиш лика са подочњацима до колена и брадом зараслом к'о у Светог Саве, као да је управо изашао из манастира. У тренутку ти падне поглед на твоју скрипту од 80 страна и обузме те неописив жал'. Колегијално, јер би те савест прогутала да тај мученик види твоје "градиво" за испит, покупиш пинкле и напустиш место догађаја.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
šljas ;)
Ubi me brate sa tim šljasovima :D
Хаха, какав сарказам овдее! Добра дефка, ко и свака Месалинина. :)
ma pusti ti to, teze je tih mojih 50 nego necijih 200 :) pljus
heheheh dobra :) +
pljus za studentsku svetinju xD
Добар. +