
Саркастичан коментар на неку причу/изјаву која има не баш тако трагичан крај. На причу која је све само не занимљива и забавна и за коју ти баш пуца.
Стојимо ми тако испред неке зграде, чекамо другара са буксном, кад се оглашава једна од две припаднице лепшег пола у датом тренутку:
- Јао како пада овај снег, све ми пада заврат, ју што је хладно! Па где је бре овај више? Сва сам завејана.
- Сад ће, требао је већ да дође.
- Ију! Уп'о ми снег у леву ногавицу, омојбоже!
- Сви смо се колективно потресли због тога.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Где си Куене?
Фино.+
Изгубијо интересовање за Кајлију неко време, па ми се опет вратила жеља. :) Недостаје ми оно константно рефрешовање стране и ишчекивање како ће проћи неко моје ремек дело.
Фала ви.
Осећам да си направио брдо дефиниција и да ћеш сад само да избацујеш. Ае нек ти је са срећом. :Р
Dobro da si se vrn'o nazad.
Odlično ti pišeš. Duck Style :)))
+++
Мајо, има гомила идеја, само не знам како да реализујем. Почнем, па станем па ми опет све то делује некако исфорсирано ако сада наставим да пишем па онда ипак ајде нећу, када ми дође, онда ћемо све како ваља :)
Рецимо да јесам ;)) Фала Ђони :*