Retoričko pitanje koje postavljamo sami sebi pre izvršenja neke govnjive radnje koju da nema krize nikad ne bi radili. Sa druge strane, može se postaviti i sagovorniku u cilju nateravanja na nešto glupo.
-Dobar dan, zovem povodom onog oglasa u novinama. Piše da nudite neki posao.
-Takoe, čišćenje klozeta u kafani za trines iljada.
-Au, pa ne može to malo bolje?
-Oskudacija, bato. Uzmi ili ostavi.
-(Jebiga Dragane, koliko loše može da bude?) Kad počinjem?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, što baš ja moram da uzimam vops sa lažnim parama?
-Jebote, što si pička? Koliko loše može da bude?
-To si isto rekao kad smo trebali da provalimo u kuću a bio odvezan rotvajler.
-Tad sam se zajebao.
-Dobro ajde.
-I požuri.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
tad sam se zajebao. i sve rešeno.
Šta može da pođe po zlu zonfić. Kul defka.
U principu ne može toliko loše biti
+
Dobra Kašane, samo ispravi u prvom primeru neko posao u neki posao. +
Ispravljeno. :)
Nemoj sad i ti. lola
I nije lose.+