Pitanje koje postavljamo iz čiste kurtoazije onome ko nam je učinio neku uslugu, a u potpuosti smo sigurni da nam neće ništa naplatiti.
- Kumašine, možeš da mi ošmirglaš i izgletuješ ovaj hodnik, gle na šta liči, sramota me kad mi dođe neko.
- Evo samo da skoknem po alat do kuće i će ga napravimo.
Par sati kasnije
- Kumašine, dođi da vidiš. A, šta kažeš?
- U bokte, k'o nov. Kumašine, rodila te majka za sve. Reci ti meni koliko sam ja dužan za ovo?
- Ma beži bre, uživaj. Nemoj to više da me pitaš, uvrediću se.
- Hvala ti puno za ovo, kad budeš radio nešto, nemoj da ne pozoveš!Par dana kasnije
- Halo?
- Kumašine, šta radiš?
- O, kumašine! Evo gledam neki sport, ti?
- Evo rešio da zakoljem onog vepra, pa ako možeš časkom da skokneš samo da pridržiš sajlu dok mu ne prinesem macolu na čelo.
- Uf, gde baš sad kad igra Bajern. Evo stižem, samo da se završi poluvreme.
Pola sata kasnije
- E hvala ti kumašine, ne bih mogao sam da ga izvedem, imao preko dvesta kila. Sad ću ja na brzinu da ga iskasapim, pa da stavimo meso na roštilj da ručamo.
- Žurim, kumašine. Počeće mi drugo poluvreme. Nego, da se mi raskusuramo, pa da krenem polako.
