
Позвао си друга до одгледате филм заједно, изабрао си неки хорор. Реално, нећеш да гледаш оне драме, то је за пичке. Филм је почео. Гледаш друга како се дере на монитор и умишља да је коментатор на светском првенству фудбала, уз то пљујући около кокице које је појео. Увиђаш колику си грешку направио. Одлажеш чинију кокица на безбедно место и заклињеш се себи да га више никада нећеш позвати да гледате нешто заједно.
Јој глупачо, па где ћеш у подрум кад је нестала струја, сунце ли ти јебем, да ти јебем! Будало, лампу си сјебала, враћај се горе! Па где си кренула кретенко једна?! Не иди доле, јооој, ко те роди тако глупаву да ми је знати! Па ти си и Карлеушу зајебала, јадна ли је твоја мајка поред тебе! Па тебе мора да су из забавишта избацили колико си глупа. Ма шта вриштиш, трчи горе бре, трчи док те није ухватио! Јој, смотане, још си и пала, па ти имаш две леве ноге. А и ти манијаче, шта чекаш, закољи кучку, тако је бре. КОЉИ!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.