Šta da vam kažem, sem da nervira. Strašno nervira.
Ako postoji neka izrazito veštačka tvorevina, više veštačka od veštačkog cveća, Makedonije i veštačkih sisa, onda je to onaj osmeh, od uha do uha koji vam upućuje bankar pre nego što vas zarobi kamatom ili prodavačica kada vam daje još jedan paket cigareta, iako se vidi da ne možete da se odbranite od kašlja, uz to dodajući: ‘‘Želite li još i cijanid uz to, da vam olakša posao?‘‘
Ne znam koja je fora, zašto ova pojava toliko nervira. Makedonija se i nekako podnosi, Grci malo pizde, mi im se rugamo za sve one grčke statue što su sazidali u sred Skoplja, veštačke sise nerviraju, ali bar dobro izgledaju, ali osmeh...
Koja je tajna njega?
Da li je samo ušao Džoker i sve ih isprskao njegovim gasom za smejanje (umre se od toga, uz osmeh naravno, kako bi svaki gazda i želeo od svog radnika jelte), ili je to neka obaveza nakon potpisivanja pakta sa đavolom... Ne znam. Ali me mnogo plaši. Kripi, jebote! A treba da odem u prodavnicu...
Bankarski službenik: Dobar dan, Gospodine Nikoliću, šta možemo da učinimo za Vas? :osmeh:
Otac: Dobar dan. Želeo bih da pogignem kredit... Znate, mojoj šetogodišnjoj ćerkici je podhitno potrebno novo srce. Te operacije se ne vrše u našoj zemlji i koštaju 120.000 evra, a to je jedina šansa da ona preživi...
Bankarski službenik: :sluša šta mu očajni otac prija, klima glavom, sa istim jezivim osmehom: Sačekajte, molim Vas, da pogledamo šta kaže naš računar...
:kucka nešto po kompjuteru:
Aha, evo ga... : osmeh, od uveta do uveta koji uliva svaku nadu: Naš računar kaže da Vi primate platu od 46 hiljada dinara, a Vaša žena 33 hiljade... i već ste kuću stavili pod hipoteku?
Otac: Da, to je tačno.
Bankarski službenik: Žao mi je, ali mi ne možemo da vam odobrimo taj kradit... :još veći osmeh:
Otac: Pobogu, pa kakvi smo to ljudi?!!! Zar ćete dozvoliti da moja ćerkica, koja je tek stala na noge... Aaaaa, ne mogu više!
Bankarski službenik: Zaista mi je žao, gospodine, nije u mojoj moći... Takva je politika poslovanja. :jezivi osmeh kao da mu je drago:
Otac: Dobro. Mogu i da razumem, prodaću bubreg, jetru... prodaću sve samo da moj anđelčić bude dobro! Samo jedna stvar mi nije jasna - kako možete da mi se smešite u ovakvoj situaciji?!
Bankarski službenik: :Skuplja usta za trenutak, al ponovo ih razvlači u osmeh. Šapuće: Izvinite zbog ovoga, direktor je naredio da moramo svakome da se smešimo, inače otkaz...
