Krenuo si u prodavnicu, treba da kupiš cigare, novine, neko pecivo za doručak itd.
Silaziš niz stepenice. Prvo čuješ komšiju koji uz lomnjavu stvari po kući dotrčava do vrata ne bi li video ko ide u prodavnicu. Već računaš da imaš 5 cigara manje uz njegov komentar "Činim ti uslugu, manje se truješ" i onda onaj smeh od kojeg se sva deca plaše. Silaziš na drugi sprat, kad tamo komšinka, zavisnik španskih serija, u pola 7 ujutru izašla da zaliva cveće (!), i pita te "Je li sine, da nećeš slučajno da kupiš Politiku da daš baba Ruži Tv Reviju?", što u prevodu znači "Nemoj i tebi da zovem policiju, možda si mi ti sinoć u 2:43 zvonio na interfon." Silaziš u prizemlje, tamo komšija iznosi tepih, čuo ovo dvoje da galame. Moli te da mu kupiš dva jogurta i pecivo, dok mu ne legne na knjižicu uz sočne psovke protiv vlasti, i pominje se kako mu je bilo lepše u SSSR-u dok je bio u KPKAP itd.
