Moja svekrva koja svaki dan zove iz Nemačke da pita šta pravim za ručak, da li sam nahranila decu, da li idu u školu, kakvo je vreme, ima li šta novo ( tj. nekakav trač o komšijama koji bi nju mogao zanimati), itd.
Ona: I, snajka, šta danas praviš za ručak?
Ja: Pasulj. ( A u sebi mislim: " Pohovanu zmiju u sosu od šafrana sa šitake gljivama i salatom od medveđeg luka.")
Ona: Aha, a šta će deca jesti, znaš da oni to ne vole?
Ja: Da, znam šta MOJA deca ne vole. Ne brini se, kad ogladne, ješće.
Ona: A gdje su oni sada ?
Ja: U školi, isto kao i juče.
Ona: Kakvo je vreme tamo?
Ja: Isto kao i juče.
Ona: Kiša?
Ja: Da. ( Pa bolje ti znaš kakvo je vreme bilo juče, a udaljena si 1000 km odavde - Hvala Bogu! )
Ona: Pa jesi obukla decu dobro?
Ja: Jesam. ( Ne, nisam, ja baš volim kad se moja deca prehlade.)
Ona: I, ima li šta novo?
Ja: Nema.
Ona: Ozbiljno?
Ja: Najozbiljnije.
Ona: Dobro, pozdravi mi decu i sina.
Ja: Hoću. ( Jebi se. )
