Kopirnica

Грозничаво и ужурбано место попут супермаркета, радници/е растрчани на све стране, изложени радиоактивним зрацима апарата на које су осуђени баш као и на двестаевровску плату.
Чести су губици страна, нехотична цепања оригинала, крадуцкање пара и невидљиве копије, све узроци нервозе студената, најчешћих муштерија и пацијената.
Копирнице су бастиони садашњице и нерада, служе крилатици „Лако ћемо“, и остављају најбоље студенте који су били на свим предавањима од октобра до јуна са укусом горчине у устима, јер се њихова дебела укоричена деветомесечна свеска, чедо двосеместралног рада, ископирала за свега десет тричавих минута.
Да су бар колеге рекле-„Да препишемо“, да знаш да су и они уложили неки труд у све то. Бар два-три дана труда.
Овако само шклопоћу машине, и боле руке уморних неплаћених људи који их опслужују.
И копирнице умножавају, умножавају, док сви људи не почну да личе једни на друге и док не нестане руку које ће писати...