U situaciji kad broj godina studiranja asimptotski teži da dostigne magični broj 10, kad su roditelji odavno digli ruke od svog nekadašnjeg ljubimca, kad te čak ni drugari ne pitaju za broj preostalih ispita ( smorilo ih višegodišnje zajebavanje tvoje malenkosti ), i kad počinješ sam za sebe da misliš da si beskorisna masa, ipak postoji jedna mala korist u svim tim govnima koja ti vise nad glavom. Naime, pošto su svi tvoji drugari, lepše/jače polovine odavno pozavršavali svoje škole, uveliko rade i primaju platu, i na tebe gledaju kao na gorepomenutu beskorisnu masu, često će se smilovati i častiti te kojim pićem u kafani.
-Konobar, daj 2 jelena/lava/bg-a/zaječarska/jagodinska.
-Alo, student, ne zajebavaj, kad počneš da radiš, čašćavaćeš. Dotad ja plaćam. I opusti se koji moj, uzmi neko kvalitetnije pivo, jebala te ova domaća.
-Hm, pa doooobro, aj ovaj beks, ustvari aj tuborg....ustvari amstel...ma jeb'o amstel, daj hajneken. Ma kad bolje razmislim da uzmemo grolš ili koronu, evo, nisu skupi- 400 kinti,a?
-Ma da se nosiš ti u pičku materinu malo, ne radim ja u skupštini. Konobar, dva beksa. Nego, kako ispiti, kad će kraj?
-Sa'će :(.
