Koronavirus

Ko kapira kapira,ko ne ok.

Ok. Evo ti plus. Jedan od retkih, koliko vidim. Mali sa profilne kao da sam ga ja pravio. Drkanje uvek i svuda. Sećam se kad sam sa nekih 14-15, izdrkao jednoj brutalnoj matorki na bluzu. Bili samo nas dvoje u kupeu. Voz prolazio kroz tunel. Ona zadremala.

Ustao sam, držao se za gvozdeni raf jednom rukom, drugom tako jebeno strastveno izdrkao, da se i dan danas sa osmehom setim te žestine, malo je falilo da joj ga nabijem u poluotvorena usta. Oprostila bi ona meni tako golobradom, znam ja to sada. Preuzela inicijativu. Ali tad nisam. Kako mi je seksi to bilo. Moja sperma po njoj, a ona nije bila ni svesna, nije ni primetila. Tkanina je brzo upila, ko zna kada je primetila.

Grešan sam. Ali ko ste vi da mi sudite, obični smrtnici. Vama to nije dozvoljeno.

Moj ortak još luđi. Tebra, 12, 1 popodne, leto. Mi na železničkoj, čekamo voz. Na klupi jedno deset metara od nas, sedi neka ribetina, uši da ti otpadnu. Kaže on meni, brate zakloni me. I kreće da otkopčava šlic. I normalno, zaklonim vidik ovoj na burazengiju. Izdrkao je kao najgora životinja i posle toga jedno deset minuta smo pljuvali između nogu da napravimo barice da se ne primeti, da neko ne ugazi, šta već. Legendarna scena

Jedna preluda situacija od skoro. Upoznam se sa ortakovom sestrom, tu kod njega na očevoj mu sahrani, i sad, stvarno mi je bilo nemoralno, ali njena lepota, tu, nad grobom njegovog ćaleta, jednostavno je pozivala na proslavljanje pobede ljubavi i života nad smrću... A i ortak ima razumevanja za moje manijakalne ispade, zbog toga me čini mi se i voli najviše, tako da sam uz njegov prećutni pristanak, koji mi je naravno bio potreban da bih se opravdao pred sopstvenim moralnim sudom i sopstvenom svešću da će mi ovo biti negde zapisano i da ću kad tad platiti cenu što sam poklekao pred najnižim strastima... Krenuo u akciju. Dok je pop čitao opelo, ona se neprestano okretala prema meni... I baš me osmatrala onako, od glave do pete. Ja sam gutao knedle, jer nije ni vreme ni mesto za takve stvari, pobogu. Ali, sa svakim njenim okretanjem, sa svakim njenim pogledom... Ja sam sve više umirao od želje za njom.

Jer je prelepa. Neptunova sestra. Kraljica okeana. Krupnih očiju, sočnih, punih usana, prelepih crta lica, idealnih, sanjivih. Telo takvo da bi bio greh ne obljubiti svaki, i najskriveniji njen kutak, obljubiti ga sa potpunom predanošću i posvećenošću, njoj i samo njoj, u tom trenutku, da zauvek, sa čežnjom pamti.

Želeli smo oboje samo da budemo sami. Tražili smo jedno drugo, žudili jedno za drugim, pili se očima, pijani od ljubavi, od strasti, od seksa, ne bi mislili na vreme, mislili bi jedino da zadovoljimo jedno drugo, želeo sam da joj oblačim čarapice, da je hranim rum pralinama, da joj ih na usnama prinosim, da pržimo buksnu u mirišljavoj kupki uz neki jazz, da dostignemo vrhunac ljubavi u kome sama ljubav i trenutak postaju smisao svega, i ništa drugo ne postoji, želeo sam da je oženim, da obiđemo svet, da vidimo i upoznamo sve što se ima videti i upoznati, jer sam znao da bi naša ljubav svuda bila podjednako snažna...

Ali zbog etike, nisam hteo da joj baš na sahrani tražim broj, rekoh ajde bar čoveku da izdamo 40 dana...

Otišla ona tu sa svojima kući, drugo mesto jedno 20 km daleko, prošlo mesec dva dana, ona mi i dalje ne izbija iz glave, kažem ortaku reko buraz ja ću onu malu da ženim, a ti boli me kurac. Kaže, imaš moju punu podršku, tvoja je brate. Reko hvala ti što si mi dozvolio, neću ti ovo zaboraviti.

Dogovorimo se mi da im odemo u posetu, aj, sednemo, odemo, kafa ovo ono kod njih kući, pričam ja tu sa njom ona se smeje nekako... Nestvarno. Posle svakog osmeha, nekako pomeri glavu pa joj svaki osmeh izgledao kao posebna fotografija... Nerealno me je radila... I to je znala odlično. Još mi pumpala ego, počela prisutne da mi komentariše kao dileje, debile, kao ajkula da se probija do mene, orgazmičan osećaj. Izađemo da prošetamo, ja joj crtam rečima. Mrak. Spuštene roletne. Sami. Ona se okreće, gleda..! Hoće nešto da..! Izusti..! Ali..! Uzmem joj broj, zapalimo mi gajbi... Krećem ja još isto veče. Prljavica mala. Bezobraznica. Balavica mala. Hajde da počinimo slatki greh.

Prva poruka, kreće neko da mi odgovara... U muškom rodu. Ja šokiran. Sav romantični vajb koji sam imao, u sekundi umire. Srce sleđeno. Gledam, njena slika. Šta nije u redu, jebote... Reko, aj možda me zajebava, ipak joj je 19-20. Kad, kreće lik da mi preti, kao, imaš sreću što sam radio onaj dan kad ste bili pa nisam mogao da te nagazim, reko koga ćeš ti da nagaziš mamu ti jebem mesto i vreme biraj? Kao, ma sad ću ja da dođem tamo sa drugarima sad ćeš ti da vidiš. Rekoh, pa pičko, dođi sam, šta ja imam sa njima, problem je između nas dvojice. I blokiram ga, normala. Kad, zove me ortak posle pola sata, kaže brate, šta si ovo napravio. Rekoh, šta o čemu se radi? Kao, ovo joj je burazer neki, kao, sve bi bilo u redu, ali opsovao si mu kevu, a žena umrla pre deset dana, to je samo problena. E baš to. Kae e jeste. Pa otkud sam znao. Ma ajde pusti debile. Aj na kafu. Reko aj sutra ću kasno mi sad.

Zove me on posle pet minuta, kaže brate ovi dolaze. Dolazi njih 7-8. Šta da radim. Rekoh, ništa pritaji se, noćas su nabrijani ali proći će to kad prespavaju. Kaže ajd. Rekoh, budi na vezi, izveštavaj me. I tako, bili smo na fonu jedno sat i po. Kad eto njih stvarno. Ulaze mu u dvorište, biraz mi šapuće DONDE ESTA LA BERETA?! DONDE ESTA LA MALDITA PISTOLERA?! HIJO DE PUTA! Rekoh, silensio, amigo! Trankilidad! Himmmerrra... Dios mio, de puta madre, por ke, por ke, bela Madona... Jo te kero mućo... Ayyy... EL SALVADOR Obilaze mi gajbu, jebote, ne mogu da ih izbrojim, rekoh ćuti samo, otići će. E brate, baš su seljana neka, ovaj jean nije ni zapasan haha... Ma kažem ti tebra, samo opušteno... Izlomili bi ih da nismo baš toliko brojčano nadjačani, a i ne mardelja nam se...

I tako je srećom, sve lepo završilo. A nju ću kad je budem sreo... Pa... Sve ću joj oprostiti.

Hvala na pricama uzivao sam citajuci ih.

https://www.youtube.com/watch?v=G2q1Yq9W4Cg a evo ga i moj klip kako se svetim drkanjem

Imam ih koliko hoćeš... Vraćam se ja Lastinim busom iz Beča, krenuli oko 9 uveče sa Sidbana. Ulazim, vidim neka matorka sedi s desne strane, gleda me, vidim ja sedište levo prekoputa slobodno, zabadam tu. Ispred mene sedeo neki matori što pregledao karte, kondukter neki kao. Ja poneo pola litra neke žestine, da ubijem vreme. Kako nategnem, tako mi se sve jebozovnijom ova čini. Flert, tako to, priča ona s ovim kondukterom, spominje neke lajfkoučing teme, vidim da pokušava intelektualno da me zavede, meni to simpa. Krene ona da vadi neki sendvič, i tako ga nabija u usta, tako ga pohotno grize, i ne guta nego sve nabija uz obraz i simulira, onda dohvati neku flašicu sa vodom i krene lascivno da se igra sa zatvaračem, da prevlači prstima preko vrha, ja sam mislio da će mi kita eksplodirati koliko se krvi sjurilo dole. I onda me je dokusurila. Stavila ruke iza leđa, isprsila se, i naguzila prema meni i kao fol uzela da spava. U takvoj neudobnoj pozi? Prebacim noge na njeno sedište, počnem da joj mazim guzu, ona ne reaguje, znači to je to. Rekoh, znam da gleda krišom, ja stavim kaput preko svog i sedišta do mene, ovaj ispred zaspao, ja lepo raširim noge, raskopčam šlic, usmerim se prema njoj i izvadim ga i počnem polako i sa stilom da ga drkam, da joj ga nudim, na tanjiru, bezuslovno. I tako to mrzi me sad odo dispušim cigar pa na spavanje sutra valja neke poslove obavljati