Uočljiv deficit krvi i mesa.
-Gre'ota, kakav čovek, a propade od kako ga ostavi rospija. Kost i koža!
-Jebiga, pogodilo ga, ipak je on samo čovek od krvi i mesa.
Viktorija Bekam u kožnoj jakni.
Treći dan slave.
Anoreksičarka u kožnoj jakni.
može biti tip građe...ali je na nesreću najčešće posledica preterane težnje ka savršenoj telesnoj težini...anoreksija
...i onda ostane žal za stomakom...i ostalim atributima
Ostaci u tanjiru posle dobre obrade bataka.
Odevni statusni simbol pećinskog čoveka.
- Urghba, oš se udat za mene?
- Neću, idem za Burgba lovca, on nosi kost i kožu, a ti maslinov list.
Kostur u kožnoj jakni.
Odavno nisam izašao u grad. Još je Šaban im'o kosu kad sam sa drugovima izaŠ'o u disko. Sve je bilo karirano i crveno, a konobarica je isticala njen čuveni i diljem svijeta poznati dekolte. Pamtim kao da je bilo danas.
Sinoć na nagovor društva, izadjemo u Urbano-skupo-ko-kurac-govno od kafića. I moja specijalno čuvana sjećanja nestanu pod nogama Granda, kiča i šunda.
Kao šlag na torti, upoznajem gospodjicu Kost i Koža lično. Posle nje još jednu. Pa još jednu. Osvrnem se oko sebe- sve su iste. Sve su kost i koža. Nemaju ni sisa. Ništa. Sve se promijenilo. Nema više konobarice Divne da ti donese polalitarku i da bljesne svojim sisetinama ispred tvog nosa. Nema više njenog Mošusa da se pomiješa sa tvojim Brutom.
Sad su tu neki kurčevi Armaniji.
Polako ali sigurno, nestaju sise sa planete Zemlje. Nestaju obline, i sve ono što one sobom nose.
Dobrodošli u Kost i kožu.
Bolje da ljulja, nego da žulja, do kraja života!
