Nema snega, nema kiše, nema ni sunca-ali nije vredelo probati.
Čim zakoračite na vlažan trotoar uvidite da se ljudi kreću cik-cak. Zaobilaze brdašca sivog snega.
Čuje se saobraćajna buka koja se sve više pojačava od Slavije ka Pravnom fakultetu. Eto, saobraćajci kontrolišu saobraćaj pa je nastao poveći zastoj. Sreća je da su tu jer kolone automobila stoje pa možete da prelazite ulice tamo gde vam dune.
Izlozi su bogato ukrašeni porukama da je sniženje na sniženje (nova fora, štali) ali niko više nije naivan. Po centru grada se ne kupuje.
Ukoliko ogladnite i hteli bi ste gricnete nešto u hodu u ponudi je : pecivo i džakovi krompira. Pekarke su uniformisane i našminkane (doduše smlaćene i pospane), dok je krompirdžija kršan i uniformisan (šajkača , plavi mantil i gumene čizme).
Ljudi koje srećete ne skreću pažnju jer je to amorfna masa koja se talasa u ritmu semafora.
