
Краткометражна десетоминутна седмична емисија вредна помена, коју прате домаћи Чачани да би здушним одобравањем прокоментарисали критике њеног ствараоца Александра Радовића, а гастарбајтери да би на махове угледали делове града у коме су рођени и да их мине носталгија. Карактеристична је по томе што указује на проблеме везане за уређење града Чачка и апелује да се они реше, али не ретко се снимају и дивни околни предели, и лепи тренуци које камера успе да забележи; бивају похваљени успешни Чачани. Почиње добро познатим речима: „Гледан са неба, наш град изгледа изузетно, урбан, пун зеленила, чини се прелепо је живети у њему. Али морамо да сиђемо на земљу. А тамо...“ Све репортаже прожима умирујућа мелодија песме: „What A Wonderful World“.
Најинтересантнија и најкомичнија ствар везана за ову емисију је глас њеног водитеља, хипнотичан и поетски, који као да од сваке ситуације снимљене на улици прави мини литерарно ремек-дело. У реалност евентуално неупознате гледаоце враћају Чачани староседеоци...
Ево нас у центру града... Свањава. Небо се окитило ружичастим паперјастим облачцима. Биће ветровит дан... Још је рано и тек покоји пролазник мине погнуте главе тренутно тихом главном улицом. Жури на посао. Један кудрави куцов заузео бусију испред пекаре. Дрема и чека. Кад се та врата отворе, замирисаће свеже печени хлеб, па ће можда и њему допасти који комадић. Видимо припадника Градске чистоће, како ето, раном зором вредно мете. Овај поштени, радни човек и прегалац одржава наш град чистим свакога дана. И ништа му не пада тешко... Требало би сви на њега да се угледамо, да почистимо испред својих дворишта. Тако ће лице нашег града бивати све лепше и све умивеније из дана у дан.
-Мама, дођи да видиш, почела је емисија на ТВ Галаксији!
-Ма чујем из кухиње, пусти тог човека, лупа! Снимо оног из Градске чистоће, каже прегалац, вредни, дивни човек... То је једна људескара, један чичегања и алкохоличар, јуче сам се враћала с пијаца и он почео да ме вуче, каже, оћеш мало да се појебемо, шта би ти фалило... А он га ту хвали!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Najbolja je ona epizoda kad pri kraju kao neka zena s kesama mu prilazi u stvari on njoj i onda kao ona "Ok,vazi!" i odose od pravca pijace ka centru,tako se zavrsava...i onda ulece Louis Armstrong i "What a wonderfull world".
Inace na Galaksiji pratim Dragacevske Horizonte.
Сећам се те епизоде. :)