Sve je tu.
Tu su zalizane frizure, 3XL matching šulje, rok gitara koja se nigde ne nalazi na matrici sintisajzera i nasnimljene kontre.
Tu je plejbek, etno pozadina i nostalgična pesma pisana za gasterbajtere koje iskreno zabole tukidid da se vraćaju iz Mönchengladbach-a u vukojebinu pod Vitorogom.
Dok se poji, šire se ruke, bacaju koske, lupka se dlanovima o butine, pucka se prstima, "Kućo moja u kakvom si stanju, gaze li mi Turci po imanju".
Jebiga, ne mogu ljudi da džedže mirno, a ne mogu baš ni kolo da raspale na snimanju. Idle stance krajiških muzikanata, se prirodno rađa kao kompromis između ove dve opcije.
Lateralni pomaci, prvo spoljna pa unutrašnja noga, u jednu stranu, pa obe u drugu, i tako na ripit. Da ga je Tesla izmišljao, bolje ga pravio ne bi.
Kopirajtuj ove prorede, ode ti patent.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lepo ti ovo
Задњи пасус оригинал дочарана кореографија.
Ti baš slušaš zapatine savete glede definisanja.
Dok te krste, ne prdi. Valja pametnije poslušati.