Eng. drama queen. Biće koje će ti život pretvoriti u pakao, ukoliko se zajebeš, i samo na trenutak, vrata istog ostaviš nebranjena i odškrinuta. Predsedavajući u strogom Senatu, ona čije se želje uslišuju, a za koju tuđe želje nisu bitne. Pretvoriće čvrgu u šamar, polupanu čašu u razbijeno ogledalo, a svaka tvoja reč biće poklopljena sa deset njenih. Najsjanija zvezda njenog jebenog, ličnog univerzuma, u kojem si samo neosvetljeno nebesko telo. Duša koje se hrani svađom, demon koji ti krv pije.
Često, ali ne i obavezno, jedinica, odrastala toliko ružičasto koliko i njene barbike. U njenom koordinatnom sistemu, svaka stvar ima svoju određenu tačku, dok ona predstavlja centar, a kad i najnebitnija tačka izleti iz svog ležišta nastaje katastrofa. Čik se zajebi, razmišljaj donjom glavom umesto gornjom, kada ti smorenom i nesigurnom "učini uslugu" pa zatraži tvoj broj, umesto ti njen. Pokupiće te tvister, sve će krenuti poput američkog tinejdž horor filma, idilično, ali će se završiti prosipanjem rožnjača, i pečenjem nerava na tihoj vatri. Shvatićeš da je pozadina tvog računara od krucijalnog značaja za državnu bezbednost, i da će se ukoliko je ne promeniš, drevni odred japanskih samuraja spustiti na Beograd, da nam jebe kevu što zaseravamo i ne peremo autobuse koje smo dobili. Ako "ne daj bože", doneseš čizburger umesto hamburgera, ima da završiš kao Šiptar i Kum u Meljaku. Usisava energiju, crta konture tvoje ličnosti po sopstvenim zamislima, od martinke te pretvori u papuču. Sve dok jednog dana, ne shvatiš šta je ne mržnja, ne bes, nego pravi jebeni gnev prema nekoj osobi. Kada vidiš koliko se muva pretvorilo u magarce, koliko se vodilo računa o trivijalnostima, samo da plastična lutka svojim elektronskim glasom ne bi zvala mamu, shvatiš da nisi jebeni mazohista, da ti sve to ne treba, i oteraš govno u pičku lepu materinu razmaženu, odakle je i izašlo.
Razmotri kakve ljude trpiš, i zapitaj se da li su vredni toga.
