То је тренутак, када стојите у бусу, поред тридесет непознатих људи, и мислите о нечему тотално трећем што вам изазива помало стидљив осмех на лицу. Убрзо се сетите да би људи који стоје око вас могли помислити да сте скренули, и како се то не би десило окрећете главу, гледате кроз прозор, чешете се, или гледате у мобилни......
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Treba biti dlu i glasno prasnuti u smeh... To je dobroca akcija :)
+
Хаха, може, ако те није срамота !