Onaj koji oduvek mašta o devojci iz svojih snova. Zamišlja je godinama, laganim i sigurnim koracima gradi njen lik i poput genijalnih antičkih vajara oblikuje njeno telo do najsitnijih detalja. Uvek je znao kako ona treba da izgleda, znao je i njen pogled, svaki njen pokret i korak. Zanesen i opčinjen, svakim danom napreduje, biva zadovoljniji, ubacuje i razne boje, ispravlja greške ukoliko ih ima, trudi se da ona bude savršena i samo njegova. Na sve je mislio i vođen svojim željama, lepršavom maštom i snažnom voljom da stvori svoju idealnu drugu polovinu, konačno je jednog dana uspeo. Bio je potpuno zadovoljan svojim delom. Čak ga nije ni zanimalo šta neko drugi misli o tome, jer, ona samo njemu pripada i čuvaće je od ljubomornih i zavidnih ljudi.
Kada mu surova realnost lupi šamar, trgne se iz svog zamišljenog sveta i shvati da se našao u velikom mozaiku napravljenom od mnogo različitih žena. Nijedna od njih nije njegova zamišljena kreacija. Razočaran, tužan i usamljen, mladi umetnik počinje da koristi ponuđen materijal i na taj način stvara devojku što sličniju onoj iz njegove mašte. Boje su sada postala nebitne, osnovne karakteristike se trudi da sačuva, ali ne može pronaći očekivano u samo jednoj devojci. Tada nastaje haotična situacija. Počinje da kombinuje i sklapa mozaik. Sada su mu sve one nevažne, ali ih koristi da bi zadovoljio svoju žeđ za onom jednom, samo njegovom.
