Prema naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu ljudi najmanje veruju u reklame na Balkanu. Bugari 10 posto, Srbi 12, a najviše veruju stanovnici severnoameričkog kontinenta, čak 90 procenata. E, ovi ljudi žele to da promene! Oni misle da to mogu.
Oni veruju. Oni znaju. Oni su odabrani.
Završili su neki poznati koledž iz Železnika ili vrlo cenjeni beogradski univerzitet, sumnjivog vlasnika koji se dovodio u vezu sa 600kg švercovane droge. Sreća, njegovo je bilo samo 400kg, pa je oslobođen optužbi. Njihovo samopouzdanje je visoko kao pilon novog našeg mosta. To je onaj što se koristi u svrhe snimanje spotova i razglednica. Sposobnost se meri prema etalonu, koji ide od "tetkice koja pokušava da vrati dug Zvezdane od 62 miliona evra" do "nadrogiranog mravojeda koji pokušava da nauči braću Šćepović šta je to gol".
Zabaviti publiku u pauzama između filmova, slagalice i dnevnika nije naivan posao. I ovi ljudi su svesni toga. Pre svega se trude da budu realni. Pa tako, na operu se nosi prašak za pranje veša. Na operaciju stavljanja veštačkog kuka, izbeljivač. Ulošci se boje u plavo da bi pokazali da i kraljevske porodice imaju ciklus. Menstrualni. Ko bi rekao, zar ne?
Kako oni ustvari izgledaju? Ovako, zamislite deset stolica. Na svakoj od njih sedi po jedan član prve postave Čarobne šume u postamsterdamskom stanju, sa ozbiljnim psihološkim poremećajima i kilo dopa u levom džepu. Ispred njih se nalazi tastatura i crveni taster na kom piše NE DIRAJ. Osam sati radnog vremena oni lupaju taj taster i odlaze srećni kući. Jer, znaju da će vas sigurno privući da uzmete kredit ako bankar izgleda kao učesnik gej parade na Islandu ili ima smešak Ber Grilsa posle proždiranja veveričjeg bubrega. Da, kosmodisk će vam izlečiti šuljeve i čukljeve. A ni komšija vam neće hrkati ako tašti kupite secka i kažete joj da se brzine menjaju ako stavi šaku u njega.
Divni ljudi. Hvala vam što nam 15 sati programa ulepšavate.
Ako odmah pozovete, dobićete šlog.
