Umetnost čoveka da stvarnost izobliči, ponekad okrene naopačke i čak počne da veruje u tu "novu" stvarnost.
učio sam ceo dan = u stvari, listao sam knjigu, zverao kroz prozor i ubio nekoliko komaraca
oborila me za glupost = u stvari, nisam znao ništa pametno da kažem
raskinuli smo, nije nam išlo = u stvari, devojka me šutnula
nisam se ugojila, samo sam se preraspodelila = u stvari, jedva zakopčavam pantalone
zveknuo sam mu šamar, da se okrene = u stvari, pomazio sam ga po obrazu
i tako...
Recept da počnete i sami da verujete u ono što kreirate je da što više puta ponovite ono što vam odgovara da bude stvarnost.
