Почетак и крај. Ако имаш среће. Мада не мора да значи. Мој се стари родио на патосу поред шпорета. Не фали му ништа. Вози кипера, куне државу и моју мајку што је родила дебила који се не шиша. Сврати некад поред пута, помузе државни камион, прода нафту и обрадује фамилију новим тевеом. Некад је знао да нас обрадује шунком тако. Јебига, била инфлација, радовали смо се мањем. Елем одох далеко.
Четири ногара, пар дасака и душек. То ти је кревет. Мој би га ђед склепао за пар сати колико је прост. Узео аљине, напунио сламом, метнуо преко буковине и Бог те веселио. Просто. Е па није. Кревет није прост. Кревет је најбитнија ствар у твом животу. Кревет те прати цијелог живота. Гдје год пошао. Кревет. Удобан, тврд, прљав, непостојећи. Ма и ледина је кревет.
Да ли му икад придајеш важност коју заслужује? Сумњам. А требао би. Ту се родиш. Он те окријепи кад се вратиш мртав уморан са посла. Он те успава кад дођеш урољан као стока. По њему си повратио. По њему си пишао док те још увијек болио курац за све, и једина ти мисао била да једеш и спаваш. Можда си и јебао на њему... По њему си скакао кад те неко трећи изнервира. Ту си плакао... Није правио питања. Тек би понекад шкрипнуо да те потсјети да није од камена.
Он ће те и испратити тамо гдје нема кревета. Кад милионити пут склопиш очи, он ће ти први рећи збогом. Ујутру ће осванути као и увијек. Али ти нећеш отворити очи по обичају. Милион и први пут нећеш се пробудити. И ето. Док пуцнеш прстом растанете се, а да ниси ни био свјестан колико сте били блиски. Кревет стари. Можда га запале после тебе. Сумњам да ћеш се бунити. А требао би. Тамо нема кревета. Има облака. Жуљаће. Знам да оће. А и бојим се висине.
Ђед се родио у збјегу, стари на патосу, ја на кревету. Вјероватно су зато одувијек више цијенили кревет од мене.
Лаку ноћ. И не шкрипи јебем те у слезену.
Jedino mesto gde žene cene mušku tvrdoglavost.
Komad namestaja koji ce vam lopovi najverovatnije ukrasti jednom kada svrate u vas stan. Nebitno sto je doticni krevet u stanju poluraspada, sto bi se na najmanji pomak razdrvio i sto nema teorijske sanse da bi prosao kroz vrata sobe, zlikovci ce uloziti sav napor kako bi se domogli vase tople postelje. Ako ste vi jos uvek u njemu, tim bolje.
12:00 Zvonjava telefona
Ja: M-molim...
Keva: Sto se bre ne javljas, zovem te vec pola sata?!
Ja: Ma spavam...
Keva: Spavas ko top! Blago meni, odnece te jednom tako sa sve krevetom...
Ja: Svasta, sta ce nekom moj krevet?
Keva: Ne pravi se pametan nego diz' se, znas koliko je sati?!
Eventualno jedina stvar koja ne škripi u lošem braku.
Ujutru je mnogo udobniji nego uveče.
Uveče: Kad napokon legneš da spavaš,vrtiš jastuk da bi našao hladniju stranu,menjaš strane,pokrivaš se,otkrivaš se,izbacuješ jednu nogu,i posle par sati mučenja na krevetu zaspiš.
Ujutru: Ustaneš,ne znaš gde se nalaziš,teturaš se malo po sobi,i ono "Aj kao još malo da prilegnem",padneš na hladan i udoban krevet i zaspiš iste sekunde.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.