Osoba koja voli da spava više no 'leba da jede. Osoba koju ni polivanje vodom iz kofe ne bi previše uzrujalo. Ustvari, uzrujalo bi je dok vas ne otera u tri lepe, a posle bi se vratila kuntanju.
Kuntanje je za nju način života - ako ne odspavaš 12 do 14 sati dnevno, to nije spavanje. Nije u pitanju lenja osoba, daleko od toga. U pitanju je osoba koja je hronično neispavana.
Sad, to što među njima ima zaista lenjih, to je neka druga priča. Ovde se govori o onim osobama koje u suštini imaju totalno sjeban san. Uglavnom su najveći deo dana (i noći) budni; ako spoje dva do tri sata sna to je za njih ogroman uspeh.
No, kada uspeju da se totalno iscrpe od nespavanja, obavezno dolaze do perioda kada prespavaju više od pola dana. Tu, kao i svakom segmentu života, nastupa Marfi.
Ah, taj Marfi, ne pušta te da odrasteš. Upravo tada svakog, ali svakog krevetofiličara neko zove na fon, pušta im SMS-ove, mejlove, šalje golubove pismonoše... I niko ih ne pronalazi budne. Nema odgovora, ništa, samo tišina.
Krevetofiličari umorni, neispavani, nesvesni svega oko njih. Bolje da ih ne budiš. A kada se probude i kada vide sav taj haos, sve te prouštene poruke, SMS-ove, mejlove jednostavno požele da se nisu ni probudili.
I taman kada se vrate u normalu, kada raspreme sav taj haos, ponovo kreću stazom hronične neispavanosti, sat-dva sna, nervoza, umor, konstantna iziritiranost. I opet se vrate krevetu. Krevetofilija - boles' najmilija. Sladak, dug, dug, dug san. I opet sve ispočetka...
