
Израз којим се особи казује да се не заноси превише оним што поседује, јер и кокоши имају крила и служе првенствено да се испеку и поједу, а полетети им је мало теже. Класично спуштање на тло, у сваком смислу.
- Ћале ми купио нови Ауди, пуца колико је добар.
- Али ти си пао возачки већ 18 пута.
- Брате, важно да имам ауто, а положићу једном.
- Е крила моја, с вама ћу полетети. Ти си један певац обични.
Рече Икар и вину се небу под облаке. То су му вероватно биле и последње речи будући да се недуго потом, неких десетак минута доцније, стрмоглавио негде у Медитеранско море уморен акутним случајем сунчанице коју је запатио горе негде у стратосфери.
Други човек који је на јави одсањао примордијални човеков сан о лету и први који је високо летио а ниско пао.
Дедал - "Хајде дете, за бег је време право. Упамти и усвоји, држ' се за ћаћине скуте и зачас смо на обалама земље Сицилије.
Икар - "Иди ти, старино часна, иди и не обазири се на мене, идем ја мало да протегнем крила. Кладим се да ћу свеједно стићи тамо пре тебе."
Дедал - "Добро дете лудо, само немој превисоко. И клони се Сунца, пријатељ ти није. Ај па се видимо."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.