Krila moja, s vama ću letiti
Рече Икар и вину се небу под облаке. То су му вероватно биле и последње речи будући да се недуго потом, неких десетак минута доцније, стрмоглавио негде у Медитеранско море уморен акутним случајем сунчанице коју је запатио горе негде у стратосфери.
Други човек који је на јави одсањао примордијални човеков сан о лету и први који је високо летио а ниско пао.
Дедал - "Хајде дете, за бег је време право. Упамти и усвоји, држ' се за ћаћине скуте и зачас смо на обалама земље Сицилије.
Икар - "Иди ти, старино часна, иди и не обазири се на мене, идем ја мало да протегнем крила. Кладим се да ћу свеједно стићи тамо пре тебе."
Дедал - "Добро дете лудо, само немој превисоко. И клони се Сунца, пријатељ ти није. Ај па се видимо."
+33 -11 = +22
