Krila moja, s vama ću letiti
Reče Ikar i vinu se nebu pod oblake. To su mu verovatno bile i poslednje reči budući da se nedugo potom, nekih desetak minuta docnije, strmoglavio negde u Mediteransko more umoren akutnim slučajem sunčanice koju je zapatio gore negde u stratosferi.
Drugi čovek koji je na javi odsanjao primordijalni čovekov san o letu i prvi koji je visoko letio a nisko pao.
Dedal - "Hajde dete, za beg je vreme pravo. Upamti i usvoji, drž' se za ćaćine skute i začas smo na obalama zemlje Sicilije.
Ikar - "Idi ti, starino časna, idi i ne obaziri se na mene, idem ja malo da protegnem krila. Kladim se da ću svejedno stići tamo pre tebe."
Dedal - "Dobro dete ludo, samo nemoj previsoko. I kloni se Sunca, prijatelj ti nije. Aj pa se vidimo."
