Krmeljisati

- Zdravo Mile. Jel ti Savka kod kuće?
- Zdravo živo Stano! Nije, otišla do grada nešto. Jel ti treba?
- Ne, ne, pitam samo... A gde su ti ostali ukućani?
- Kud' koji... Sam sam kući.
- A neće se skorije vraćati?
- Pa neće, još sat dva, sigurno. Reci Stano šta ti treba da pomognem ako ikako mogu...

: jednim brzim potezom, Stana skide kućnu haljinu i ostade samo u popkama. Mile u neverici iskolači oči i stajaše nepomično. U dva hitra koraka, Stana prelete sobu i baci mu se u naručje:

- Uzmi me Mile!
- Šta ti bi od jednom Stano, Bog s' tobom?! Pa kako ću Bogdanu na oči?!, reče on pokušavajući da je odgurne od sebe.
- Onaj moj po ceo dan samo loče i krmeljiše, nije me pipnuo još od kad nam Ruža oprasila 14 komada pretprošle godine! Ja jadna gledam tvoju Savku kako je srećna kad izadjete iz senjaka, a mene ona rdja neće ni da pogleda! Zaboravila sam da sam žena. Imaj duše Mile, uzmi me, kumim te Bogom!

Sažali se Mile na jade nedojebane domaćice, te je presamiti i zaora, dok je umilni glas Radiše Uroševića, putem radio prijemnika, ispunjavao prostoriju...