Pantljičarko. Odredba za količinu hrane koju može da pojede određena osoba u određenom vremenskom intervalu, bez da se ugoji makar jedan gram. Ona stvarno može dosta da pojede, trpa sve u sebe kao usisivač, ali rezultati koji bi potencijalno trebali da pokažu neki napredak na polju dobijanja "gnjecave mase kostiju i sala" su obrnuto proporcionalni količini namirnica unešenih u organizam.
20. januar, sveti Jovan. Normalno, nikome to od gostiju nije ni važno jer su svi došli da krnjošu dok ne padnu sa stolice. Svi jedu i pričaju o politici, klimatskim promenama i Novaku Đokoviću, samo Goranov mali (11 godina, 22 kilograma) ćuti i baca u kljun.
Domaćica: I? Da polako sklanjam predjelo? Će se kupus o'ladi.
Goran: Aj, sine, uzmi još malo stišnjene, 'oće teta da sklanja.
Mali: Evo. (nabada na viljušku i bez sečenja trpa u usta)
(nakon 2 minuta)
Domaćica: Evo stiže kupusić, prste da poližeš.
Goran: Daj tanjir sine, da ti sipam jednu kutlaču.
Mali: Šta jednu?! Daj tri! I mesa obavezno sipaj.
Goran: Važi, samo ti ručkaj.
(nakon 2 sata)
Domaćica: Torticaaaaa... Sa malinama i jafa keksom.
Mali: Toooooo. 'Oću 2 parčeta.
Goran: Polako. Neće nigde da ti pobegne.
23h. Svi gosti otišli kući a domaćica i njen muž sumiraju utiske.
Muž: Samo gajba piva otišla. Niko ništa neće da pije. Kao nov zakon, nove kazne...
Domaćica: Da. Ali zato predjela, kupusa i torte skoro da i nema.
Muž: Jes' jebote. Da ne beše Goranovog malog, zlo. Klinac jede k'o krnja krava a uopšte mu se ne poznaje.
