Mesto koje je pre pojave hotela, motela, hostela bilo svedok mnogih zabranjenih ljubavi.
- Reko je babo da će nas ubiti oboje ako nas vidi zajedno.
- Ta di ćemo onda?
- Teraj kulaša ka starom salašu, tamo su sijali dosta kuruza.
- Znaš da volem što će nam deca biti i lepa i pametna na te, Pirika moja.
Врло занимљив усев. Наиме, кукуруз поседује неколико продуката који се у различитим крајевима различито називају. Може довести до забуне ако се неко ухвати у коштац са изразима везаним за тај усев. Овде ћу предочити неке од њих:
- Средина клипа (оно црвено дилдоидно брзосагоревајуће што остане када се клип окруни): Комиљка, Кордељка, Кочањика, Окласина, Текуница, Чокањика, Шаровина, Шапурин(к)а...
- Љуска која обавија клип: Комушина, Љуштика, Таловина, Шушка...
- Обршћена стабљика од стране неке домаће животиње: Талуска, Тулузина, Талузина, Огризина, Обрсница...
Замислимо пољопривреднике из различитих крајева:
Лала - Е мој Србијанац, ал су скупе шапурине код нас, једна Лозница 4000 динара, а једна Кикинђанка Дубрава тротонка 3500 ал није ни вршна.
Јужњак - Лало, шта су то шапурине?
Лала - Па кад окруниш кукуруз, остаје шапурика.
Јужњак - Мислиш на кордељку?
Лала - Ал се компликовани! Чуо сам од неких Босанаца дођоша у мом Орловату да љуштику зову комушина.
Јужњак - Таловину зову љуштика?
Лала - Не, шта ти је то таловина? Него, лагано идем ја на салаш сад, доста је било дивана, требало би неку тулузину донети да се казан потпали. Краве су обрстиле још јутрос.
Јужњак - А! Па тако кажи! Талуску!
(за то време код продавнице прекопута)
Човек из рандум региона 1 - Шта оно тамо ови лампрдају? Какве комушине љуштике шапурике! Још је мој прађед ложио текунице!
Човек из рандум региона 2 - Мислиш окласине?
Veoma unosan biznis tekućeg leta u dragom nam gradu Beogradu. Prodaju ga svi deca, studenti, cigani, propaliteti, penizioneri. Naći ćete ga u pečenoj i u kuvanoj varijanti. Cena mu varira, preko dana ga kupiš za 50 dinara, tokom večeri preko 100, a posle dva na tvoje pitanje: "KOMŠO POŠTO KU`RUZ", sledi odgovor: "NOSI ZA 30".
U Knezu ćete videti i po 10ak dilera, a neprikoslovena je bakuta koja sedi ispred BUZZA i uporno vas priziva sa: "KUVANI PEČENI SLATKI KUVANI SLANI PEČENI", i tako u nedogled.
Prodaju ga i na adi, ljudi koji dnevno prepešaće po 15ak kilometara po onom šoderu, ali opet su svi srećni i zadovoljni, jer vole svoj posao. Prodavao se i na Beer Festu, Belefu, svugde.
Nameće se pitanje kako nabaviti mladi kukuruz: e sad, cigani i penzosi ga marnjavaju po brdima i poljima prigradskih opština, dok se ostali cenkaju na pijaci za cenu izmedju 10 il 15 djunti.
Tj. kukuruzno polje. Neizostavan segment američkih horor filmova.
Biljka koja nije indijska konoplja i nema bas neke veze sa biljkom koke. Raste tamo gdje betona nema, a to je uglavnom izvan grada.
Od njega se pravi kukuruzno brašno a od kukuruznog brašna se ne pravi hljeb koji svakodnevno jedeš nego proja i kačamak, ako si nekad čuo za to? Kad je sezona a ti klinac, to se krade u akcijama u kojima se ne koriste utoke. Kad prodje ta sezona, na red dolazi akcija krunjenja i prekrupljivanja istog. Krunjenje je skidanje zrna kukuruza sa TEKUNA, opasne sprave kojom možes da obršeš dupe kad kenjaš u toaletu kroz čiju se rupu u podu vide govna. Prekrupljivanje je tehnika grubog sitnjenja zrna koje si predhodno okrunio, i ne dobija se brašno nego prekrupa, stvar kojom se hrane domaće životinje, ne stafordi, rotovi i pitovi, nego svinje, ovce i druge mnogo hladnokrvnije i čišće životinje čije meso je za nijansu boljeg ukusa od govneta tvog kera koje si uokvirio pored slike Kristijana Golubovića. Dodavanjem još nekih sastojaka u prekrupu dobija se koncentrat, stvar kojom si uvrijedio debelu klinku iz kraja, kad si joj reko da joj mama to sprema za doručak. Brašno se melje u vodenici.
Ako te nekad potjera dok prolaziš pored polja na kom raste ova biljka a papira nemaš, okruni jedan kukuruz i uzivaj.
I još nešto, Zemun Polje nije selo ako ima institut za kukuruz.
Ono po čemu se obala Bugarske razlikuje od obala Grčke, Crne Gore, Hrvatske...
Poznato je da Bugarsko primorje ne obiluje mediteranskom vegetacijom, pa tako kukuruz i ostale biljke koje se koriste za 'leb ili pivo često uspevaju u ovoj zemlji, što upotpunjava idilu...
...Brčkam se. Pored mene prolaze pikavci, limenke, materije sumnjivog porekla i hemijskog sastava. Iza mene muruz, plaža prekrivena šljunkom, neki kafić iz kog dopire zvuk orijentalne muzike, ali nema veze, bar je more toplo. PENIS! Počinje da pada kiša, i primoran sam da se vratim u sobu i jedem plavi patlidžan naredna 3 dana. Posle toga, Srbija i ne izgleda tako loše.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.