Poljoprivredna kultura koja najbolje uspeva daleko od mora, a najbolje prolazi na moru.

Mesto koje je pre pojave hotela, motela, hostela bilo svedok mnogih zabranjenih ljubavi.

Prirodni "čučavac" .

Врло занимљив усев. Наиме, кукуруз поседује неколико продуката који се у различитим крајевима различито називају. Може довести до забуне ако се неко ухвати у коштац са изразима везаним за тај усев. Овде ћу предочити неке од њих:

- Средина клипа (оно црвено дилдоидно брзосагоревајуће што остане када се клип окруни): Комиљка, Кордељка, Кочањика, Окласина, Текуница, Чокањика, Шаровина, Шапурин(к)а...
- Љуска која обавија клип: Комушина, Љуштика, Таловина, Шушка...
- Обршћена стабљика од стране неке домаће животиње: Талуска, Тулузина, Талузина, Огризина, Обрсница...

Замислимо пољопривреднике из различитих крајева:

Veoma unosan biznis tekućeg leta u dragom nam gradu Beogradu. Prodaju ga svi deca, studenti, cigani, propaliteti, penizioneri. Naći ćete ga u pečenoj i u kuvanoj varijanti. Cena mu varira, preko dana ga kupiš za 50 dinara, tokom večeri preko 100, a posle dva na tvoje pitanje: "KOMŠO POŠTO KU`RUZ", sledi odgovor: "NOSI ZA 30".
U Knezu ćete videti i po 10ak dilera, a neprikoslovena je bakuta koja sedi ispred BUZZA i uporno vas priziva sa: "KUVANI PEČENI SLATKI KUVANI SLANI PEČENI", i tako u nedogled.
Prodaju ga i na adi, ljudi koji dnevno prepešaće po 15ak kilometara po onom šoderu, ali opet su svi srećni i zadovoljni, jer vole svoj posao. Prodavao se i na Beer Festu, Belefu, svugde.
Nameće se pitanje kako nabaviti mladi kukuruz: e sad, cigani i penzosi ga marnjavaju po brdima i poljima prigradskih opština, dok se ostali cenkaju na pijaci za cenu izmedju 10 il 15 djunti.

Poljoprivredna kultura koja se prema popularnom izrazu uzgaja oko stadiona.

Stvar koje se na selu koristi kao vibrator.

Tj. kukuruzno polje. Neizostavan segment američkih horor filmova.

Biljka koja nije indijska konoplja i nema bas neke veze sa biljkom koke. Raste tamo gdje betona nema, a to je uglavnom izvan grada.
Od njega se pravi kukuruzno brašno a od kukuruznog brašna se ne pravi hljeb koji svakodnevno jedeš nego proja i kačamak, ako si nekad čuo za to? Kad je sezona a ti klinac, to se krade u akcijama u kojima se ne koriste utoke. Kad prodje ta sezona, na red dolazi akcija krunjenja i prekrupljivanja istog. Krunjenje je skidanje zrna kukuruza sa TEKUNA, opasne sprave kojom možes da obršeš dupe kad kenjaš u toaletu kroz čiju se rupu u podu vide govna. Prekrupljivanje je tehnika grubog sitnjenja zrna koje si predhodno okrunio, i ne dobija se brašno nego prekrupa, stvar kojom se hrane domaće životinje, ne stafordi, rotovi i pitovi, nego svinje, ovce i druge mnogo hladnokrvnije i čišće životinje čije meso je za nijansu boljeg ukusa od govneta tvog kera koje si uokvirio pored slike Kristijana Golubovića. Dodavanjem još nekih sastojaka u prekrupu dobija se koncentrat, stvar kojom si uvrijedio debelu klinku iz kraja, kad si joj reko da joj mama to sprema za doručak. Brašno se melje u vodenici.

Ono po čemu se obala Bugarske razlikuje od obala Grčke, Crne Gore, Hrvatske...
Poznato je da Bugarsko primorje ne obiluje mediteranskom vegetacijom, pa tako kukuruz i ostale biljke koje se koriste za 'leb ili pivo često uspevaju u ovoj zemlji, što upotpunjava idilu...

Nekada stara metoda vaspitavanja, dece u školskim ustanovama, ako neko slučajno napravi neki pičvajz.