Nešto što je počelo kao sitna nervoza, a završilo se sa željom da mlatnemo sagovornika.
Definiše se i kao tačka ključanja, poslednji stadijum kada prelazimo u drugo agregatno stanje spremno da ispari sa mesta nerviranja.
Sagovornik priča, priča i priča. Meni se čini da samo otvara usta i da napolje izlaze neke čudne reči koje ne razumem. Odjednom mislim samo na to kako je čudno što mi je mozak blokirao i što u meni kulja nezadrživi nagon da pobegnem. U meni KULMINIRA osećanje bespomoćnosti i želje za begom. U zadnji čas stiže spas: "Ćao, evo mi ga bus!!!". Ali ne, nije to dovoljno jer on reče: "Ekstra, taj i meni treba!" U tom momentu moj unutrašnji glas nije izdržao i reče u sebi KULMINIRAJUĆI: "AAAAAAAAA!!!!"
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.