Посебан облик култа личности карактеристичан за наш народ. Веровање да је управо онај државник који није више међу живима био најбољи и најспособнији да води овај народ, а да је после њега све кренуло низбрдо. Као кромпир - све што ваља је под земљом.
- Е, да је Душан данас жив он би све ове законе довео у ред...
- Ма да Тито није умро сад би ми били ко Швајцарска!
- Немате појма бре, Слоба је био цар за све!
- Не лупајте глупости, Зоран је био прави демократа, европејац и грађанин света...
- Боли њих курац све четворицу, они сад у паклу играју рауб, а ђаво им држи пикслу јер је за њих аматер. Мала, дај овде још по једну!
Ljubav prema ovoj vrsti povrća koju gaje siromašnije porodice, iz prostog razloga što zbog cene i pristupačnosti, što zbog različitih načina spremanja, predstavlja obrok koji se najčešće viđa na njihovim trpezama.
- Kevo, šta ima za ručak?
- Krompir.
- Opet, krompir? Pa juče smo ga jeli!
- Juče smo jeli pire, danas je pomfrit.
- Sutra ćemo ga jesti pečenog u ljusci u rerni!
- Nije isključeno...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.