Obraćanje fiktivnom Beogradu iz reklame Simfonijskog orkestra na RTS-U. Ova nazovi nadrealna reklama koja se ruga seljačko-turbofolkerskom delu življa, sadrži jednu dublju poruku i značenje, a to je da autor iste ima smisla za sprdanje koliko i moja malenkost za Vilerove goblene. Ličnosti koje se pojavljuju u reklami su pozajmljene sa Bitef-a iz 1971. , jer su, pretpostavljam, tada tako izgledale avangardne kreature u konceptualnim predstavama. Tu je neki turbanlija u drečavim gaćama džokerastih usana kojeg bi 90% ljudi poslali u konc-logor, te neki dizelaši i fufetine, ali me najviše zapanjuje pojava rokera sa maskom Džina Simonsa iz KISS-a, jerbo je i on kulov, iako predstavlja dijametralno suprotnu subkulturu. Bojan Suđić kao Zoro koji svojim maestralnim dirigovanjem na kraju reklame konvertuje Kulovgrad u Beograd? Ma jeb'o Banderasa! Elem, ono što najviše intimidira populaciju Srbije jeste sinanoliko zavijanje turbanlije kao dokaz amaterske i konceptualno-kretensko-iritantne reklame. Bolje da su unajmili samog Sinana za 200 evra.
''Kulovgrade, Kulovgrade, ko te nama dade...''
Stari babo se 'vaća za daljinac : ''More, jeb'o te onaj k'o te napravi, jel' ja zato plaćam pretplatu...''
Moi : ''Ćale, nisi platio poslednjih 6 meseci''
Ćale : ''Platim ti materi, marš odavde! Ti ćeš meni...''
