
Чекање у реду за вријеђање.
Мунтић: Запосленима нису ријешене задње четири плате, а опет си могао општинским парама да својој породици уплати зимовањ...
Љигић: Да нећу тебе још да питам?!
Водитељ: ..молим Вас господине Љигићу, поштујмо културу дијалога. Немојте упадати у ријеч. Добићете прилику, само допустите господину Мунтићу да доврши мисао. Без увреда овај пут.
Мунтић: Према томе, желио бих исказати незадовољство...ииии...с обзиром...овај... Ето, сад сам изгубио нит због њега. Не знам шта сам хтио рећи...
Љигић: Кад си глуп!
Мунтић: Ко глуп?! Сад бих ја као требао насјести на провокације и рећи још како си криминалац који је распродао пола возног парка и ставио паре у свој џеп, али нисам ту да вријеђам.
Водитељ: ...Господо, мораћу да вас прекинем ако наставите овако...
Љигић: А шта ћемо са општинским земљиштем у самом центру града на којем си направио хотел? Додуше, ништа добро ниси ни могао научити од свог лоповског политичког лидера, мајку ли ти јебем!
Водитељ: Ииии...идемо на рекламе, па се враћамо у студио кад се смире тензије.
Мунтић: Јесам ли ти сто пута поновио да ми не спомињеш...предсједника странке?!
Kad uspeš da ne zaboraviš šta si hteo da kažeš posle razvučenog, napornog i dosadnog izlaganja druge strane.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.