Kad uspeš da ne zaboraviš šta si hteo da kažeš posle razvučenog, napornog i dosadnog izlaganja druge strane.
Такав испад је саботажа. Зна твој саговорник на шта циљаш, само ти одузима време. Прави говорници тачно знају шта хоће да кажу и довољна су им та два минута или колико им доделе. Нема ту приче.
Ovo što si hteo da kažeš je veština, umetnost ili umeće dijaloga, jer jeste majstorluk dok pomno slušaš drugu stranu da zadržiš u kratkoročnoj memoriji čitavu ideju koja ti je baš došla.