
Апсолутно тачно. Дугме није у стању да те због читања румунског црквеног календара наопако обележи за цео живот именом поред кога је Сандокан надимак који би радо желео да имаш. Тренутак у коме би пожелео да га пришијеш за масну поњаву и пустиш низ Мораву да га вир однесе је тренутак када схватиш да би пред олтаром радо узео женино име... Ако икад и стигнеш дотле.
(у дискотеци девојка пролази момку са легитимацијом око врата на којој пише "Пуниша")
- Ћао, ја сам Јована.
- Пуниша.
- Хаха! А како се СТВАРНО зовеш?
- (неми поглед и упирање прстом у правцу имена на легитимацији)
- ...извини, нисам знала. Жао ми је... (што ти кума није згазио трамвај)
(чудан тренутак кадан момак среће своју бившу девојку са њеним новим дечком)
Бивши: Здраво, ја сам Петар.
Садашњи: Радош.
Бивши: Ништа, ти?
(разговор две пријатељице)
- Кад си се први пут смувала са дечком?
- Хммм... седми разред основне чини ми се. Био је пар година старији.
- И, како се завршило?
- Без везе скроз.
- Што?
- Имао је надимак Трле, и тако смо га сви звали у друштву. Онда сам га једном, јеб'о ме пас луду, питала како се стварно зове. Рекао ми је - Његош. Почела сам тако хистерично да се смејем да су ми сузе пошле, чак сам и загроктала неколико пута. Ни алкохол ме није опрао.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
sta radis? +
Da, bravo :)