
Неписано правило које важи само у Србији пошто је, јелте, у Србији свако сваком неки кум.
Марко: 'Ајде вечерас до града, чуо сам се малопре са осталима, цело друштво излази.
Милош: Е, не могу брате, долази ми вечерас кум, дуго се нисмо видели.
Марко: Па зар ти кума Љубомира није претпрошле године прегазио ђубретарски камион, а онај други што си му тражио лову на зајам пре месец дана живи у Америци?
Милош: Ма ово је други, Аца...
Марко: Па кол'ко их имаш бре? Како и он може да ти буде кум? 'Ајде, немој да си чкапи, чак смо и Мићу фосну успели да извучемо из куће, немој сад да нас изјебеш.
Милош: Не могу стварно, извини се осталима.
Марко: Ма носите се у пичку материну и ти и ово наше кумство, имаш их више нег' ја чарапа.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.