Kumpanija

Vojna formacija Krajišnika od 250 vojnika.

(bitka između Krajišnika i Osmanlija)
Dane: Ma jebem ti život ćaćin, kad god idemo kroz ove turske pustare, vazda smrde neka govna.
Mane: Kome zakon leži o topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
Dane: Mani se mudroserisanja, nego mi reci gdje su ti Turci, da ih savatamo k'o miša u tikvu, pa da se vraćamo nazad, pun mi kurac ovog blata, 'oću nazad na moj Velebit.
Mane: Miš u tikvi, što je nego sužanj?
Dane: Je li, da tebe nisu poslali oni Crnogorci da nas podjebavaš?
Mane: Zauzeti su bježanjem niz Durmitor od Turaka, kad će me slati.
Dane (izvlači sablju): More nešto si ti meni sumnjiv, krv ti tvoju...
Mane: Ma sprdam te bre, evo vidiš (vadi pasoš) Habzburgiše imperijališe ausvajs fir kebab entfernung und mit dem ćihu-ćihu faren (vraća pasoš), nego su se Turci izgleda opet su se pogubili negdje oko Sofije, prošli put kad smo ih čekali, oni došli do Sofije, pa su tri puna kruga oko Sofije obišli, pa na kraju otišli u Albaniju, izbili na more, pa poslali sultanu pismo kako je Austrija iskopala more, te da sultan šalje njima flotu da mogu preći.
Dane: Je li more, što je ono u daljini?
Mane: Koje?
Dane (upire prstom): Ono, jebem te slepa.
Mane: Kanda su Turci.
Dane: A, lijepo, lijepo, biće uklanjanja kebaba i danas, to me već raduje.
Mane: Dobra stvar u vezi uklanjanja kebaba je da to možeš raditi cio život i da ti ne bude dosta.
Dane: Ma je l' ono oni jaganjce tjeraju, ćaću im ćaćinog?
Mane: Kanda.
Dane (vadi sablju): Aaaa, odavno nisam video Turaka koji imaju toliko intenzivnu želju za pogibijom. Zovi ostatak kumpanije, ja bi' da mi ovo koljemo, kume.