On nije najgori član zajednice, ali se trudi iz peta da to bude; nenamerno.
Ne 'vata na galamu, no polako izjeda, kao rak.
Nema predstavu o veštačkom srodstvu u tradiciji, ali ogrešuje se o isto.
Izdajica dragih, iako nikad nije čuo za Kvislinga.
Pežorativnu titulu nosi k'o maramu za 25. maj.
Ne zna šta je tragedija, ali je izmislio hibris.
Nesvesno zagreva neprijatnosti do tačke ključanja.
Spava okolne jedinke u postojanje k'o ništa.
Kraljević kumić: „'De si, kume, dugo te nema, kako si mi?“
Kumašin kumunjara (zapliće jezikom): „E'o, me, bre, doš'o ja iz kavane da vidim kak' si! Pa kako si, kume ljubljeni?! Znam, znam, nije dobro, znam da ti je ona tvoja dokurčila, samo sere nešto po ceo dan... I neće da se jebe, im'o sam i ja taj problem pre razvoda...! Joj, ja 'vako glasan, a ona tvoja... Da nije u pomoćnoj?“
(Žensko nakašljavanje iz kuhinje, pa jedno zaprepašćeno „Šta?!“...)
Kraljević kumić (kiseli osmeh): „Ma, kume, da ti mene nisi pomešao možda, ne znam baš o čemu govoriš...?“
Kumašin kumunjara: „Ma, znam, bre, ja, ti si mi to prič'o kad smo onomad bili kod one, (namiguje), znaš ti koje, švalerčino! A i ja kad sam u srednjoj bio s kumicom (Kraljević kumić zakamenio), nije bila nešto da se trpi, jebeš ga... Il' je tuci il' je teraj, lepo kažem ja...! Nema druge... Da nemaš slučajno polu-osovinu Nivinu, otpala mi mal' pre, jedva doš'o do'vde 'vakav...?“
Kraljević kumić (klonuo glavom i razočarano): „Što me jebeš...?“
