Mitska bića, koja poznaje jedino moja baba. Ne znam tačno šta su ali znam da sam ih se kao mali jako bojao. Pošto sam bio strašno nestašno dete, a pored toga nisam se plašio priča o babarogi, komšijskim kerovima, vukovima, fendešarima i ostalima, morala je da smisli nešto što će me smiriti ali nije morala da bude toliko surova.
-"Marko sine gde si pošao?"
-"Idem ja baba na tavan."
-"Samo idi tamo je sneško valjušak"
-"A idem ja onda ipak u podrum"
-"E tamo su ti sine kundupice, eno ti dedu i komšiju Nikolu zarobile, jutros su otišli dole i još ih nema"(u podrumu je bure sa vinom, sad znam stvarno što nisu izlazili)
-"A baba, da idem ja ipak napolje da se klikeram, a ti mi javi ako one odu pa ću ja doći!"
