Јако напорна болест. Не тешка, само напорна, сморна до бола. Не за ону која је има, него за оног ко треба да има ону која је има. Симптоми су: он 'оће, она не да, никако. Решавање овог проблема траје јако дуго, све док њој не пукне... Филм; и не пређе на... Ствар.
- Али, неће ти ништа бити, то је сасвим природно.
- А трудноћа? Шта ако...
- Не брини се, нисмо пећинари, користићемо заштиту, јесам мушко, нисам неодговорни кретен...
- Ја се и даље бојим, болеће, биће крви, чула сам...
- Али, то се разликује од девојке до девојке, не брини се, нећу скочити и навалити као гладна година, ја хоћу да теби, нама, буде лепо заједно, заиста не знам шта...
- А морална страна? Шта ће ми рећи други ако сазнају, како ће ме гледати, рећи ће ми да сам...
- Шта тебе брига шта ће да ти кажу, ти знаш шта си и ко си, ништа ти не могу...
- Шта ће ми мајка рећи, нећу смети на очи да јој изађем...
- Она те је родила, јел' тако? Значи, и она је нешто слично радила, бар једном, сигурно...
- Не, морал, мислим, бол, то, крв, не, трудноћа, овај, друштво, не, не, ја то заиста не могу да урадим, стварно. Већ сам се најежила шта бих могла...
- Могла би мало у неки манастир!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.