Posebna fela.
Ne postoji bez svađe u gradskom prevozu (nešto kao zakon akcije i reakcije, samo bizarno). U trenutku kada se u autobusu odvija kataklizma i spominje nečija lozica do belih orlova, ona osmatra okolinu, vadi ruž, ili sjaj iz torbe i nanosi na napućena usta (ostaju takva do kraja). Zatim podiže dojke u vazduh, prebacuje kosu i stavlja glomazne naočare.
Dok svi šokirani gledaju u pravcu psovki, ona prezirno okreće glavu (jer se, gle čuda nalazi baš tu gde i svađa) u drugom pravcu i očekuje svojih pet minuta.
Vrhunac nastupa kada se kurva za pažnju nađe usred kontrasta - psovke i afekcije iza njenih leđa i njena kosa koju nosi vetar iz otvorenog prozora, poput Skarlet o Hara (da je prešla u Grand).
(metafizički hermetizovan autobus na 40 stepeni)
- Alo! Jesi ti normalan, šta ti je!?
- Jesam li ja normalan, pa ja sam vozač i mogu da stanem 'de oću, majku ti jebem!
- Ma možeš ti meni da se saviješ...
- Gospodine, izađite iz autobusa, odakle vam pravo? (zadušna gospođa)
- Ma šta odakle meni pravo! Ja imam bolesnu majku koja ne može da pešači a on neće da stane. Na ku*ac te nabijem!
- Ma jebo tebe kurac da te jebo kurac! Marš u božju mater!
(prvi plan se polako spušta sa čoveka koji šamara vozača na devojku koja u helankama stoji uspravno kao štafrelaj. Svi odjedamput gledaju ka njoj, a ne u pravcu vulgarnosti, a ona gotovo demonski pući usta)
