Jedna od mnogih odlika jednog noblesa. Sve mu je laganeze i ništa ga ne tangira. Baškari se onoliko koliko mu mašta dozvoljava a, ruku na srce, dozvoljava mu i više nego dovoljno.
Ne zna taj šta su problemi, ne zna kako je kada izvor presuši, jer su mu to nepoznati pojmovi, nikada ispričani i nikada naznačeni. Kreditna kartica svakolikih želja, za široku lepezu hedonističkih perverzija, je bez limita.
Skoro...
Malo malo, pa je kašika sve tanja i tanja. Da bi se potrebe zadovoljile, mora nešto i da se uloži, a ulaže se sve što može da se proda. Tako se od kašike stigne do kašičice. Posle se jede prstima, kada ima šta da se pojede.
Daleka i mračna lokacija, ne samo zato što je noć, već što je atmosfera mračna, jadna i teskobna. Jesen, zima - svejedno je.
"I, tako vam pričam gospodine: ja sam život kusao srebrnom kašikom. Toliko sam kusao, da bi vam muka pripala od samog slušanja. Nisam znao za granicu, nisam znao da se zaustavim. Živeo sam punim plućima, po svaku cenu. U najviše sam se visine vinuo, a onda sam, nošen tom euforijom, sve brže počeo da propadam. Nesvestan toga gde sam i šta mi se dešava, ja sam propao u najdublje dubine ljudskog ponora. Pakao na zemlji, nepoznat normalnom čoveku. Ja sam, bacivši bumerang, uspeo ne samo da ga ne uhvatim u povratku, već sam i prste izgubio, jer sam bio slab da ga zaustavim..."
