Jet lag. Desynchronosis ili kvar na biološkom satu uzrokovan letenjem i brzim prelascima kroz vremenske zone. Manifestuje se blažestepenim sjebavanjem nervnog sistema na nekoliko nivoa.
Džetlagovanje je jebeno patetično samoubeđenje da imaš ugrađen sat, pa ti se još i pokvario i omugućio ti šatro cimanje i driblanje vremenskim baj-pasovima pa još od toga dobiješ vrtoglavicu i glavobolju koja ti prođe od Aspirina. Kurca moga, Aspirinom se ne popravljaju satovi, jer satova nema, oni ne postoje, satovima pa makar ih zvali biološkim ne meri se biološko trajanje. Zaludnost i danguba vaseljenskog administratora bi bila bolno teška kada bi se on bavio ugrađivanjem satova u dupe svakog krokodila u nekoj dalekoj vukojebini, u jednom od bezbroj pramenova raščupane Vasione.
Desynchronosis (zvuči nekako glupo, kao jebeno zapaljenje neke cevčice) desinhronuje čoveka pa on počne da prezubljuje i preskače po segmentima lanca kao oglodani zupčanik na starom biciklu. Desinhronovani u jednom trenutku zastanu sa listanjem knjige vremenskih stereoripa, zamrznu se tu gde jesu, zbog umora, zbog gomile prazita koje nose, lične odluke, ko zna zbog čega. Jednostavno stanu i džetlaguju se zato što im je u toj čauri tiho i lepo ili bučno i naporno. Manje-više stvar izbora.
Džetlagovani čovek stoji na sred ulice preplavljen rekom prolaznika i ponosno drži svoje ogromno parče slagalice istrgnuto iz knjige vremenskih stereotipova koje je nemoguće udenuti bilo gde. Svi prolaze i nikoga ne zabole kurac za njegov jebeni transparent.
