Jedan od omiljenih sportova kod Romulanaca, koji je kod njih rangiran odmah ispod boksa, kung-fua i fudbala.
U pitanju je mlad sport čiji počeci datiraju odmah nakon prikazivanja prvog dela filma Hari Poter, za koji je Enver organizovao gledanje na velikom televizoru u sred svoje favele. Tada su se Romulanci prvi put susreli sa sportom koji im se odmah uvukao pod kožu, najverovatnije zbog toga što ih je u tom trenutku dosta radilo u Gradskoj čistoći, pa su imali neograničen izvor najbitnijeg rekvizita za bavljenje ovim sportom, to jest metli.
Naravno, njihove metle, lopte i kugle nisu bile u stanju da lete, pa su zbog toga malo izmenili pravila, tako da su golovi dva kontejnera, jedan sa jedne strane terena, drugi sa druge, metla se zajaši i onda se trči po zemlji, a igra se sa praznom plastičnom flašom od dve litre koka-kole koju treba ubaciti u kontejner i to donosi jedan poen. Na svakih pet minuta svi igrači se okupe na sredini terena, a sudija sa uzvišenja baca mandarinu, koja ima ulogu skrivalice i ko je uhvati i ubaci u kontejner dobija pet poena.
Kvidić se brzo proširio i van depoa Gradske čistoće, tako da nije ništa neobično videti i mlade i stare kako ga igraju na čistinama ispred svojih favela.
Đezim: Avatar, 'očemo večeras d'idemo u kradžu na auto-put? Reko Đedaj d'imaju neke table lima da se uzajme.
Avatar: Teško Đezim. Đedaj je povredžen.
Đezim: U bre, a šta mu je?
Avatar: Ma igr'o kvidić pre neki dan i Ekran mu ulet'o metlom u ledža.
Đezim: Pu majku mu, neko drugi če to pokrade dok se on oporavi. Jeb'o ga kvidić, da ga jeb'o kvidić baš.
