
Главна траса коју данашња дечурлија користи, претежно жемска. За њих је то од животне важности. Њена изградња је почела када је једног суморног јесењег дана студент по имену Марк одлучио да направи највећу издркотину коју је свет икада видео, која је требала да буде обичан пројекат за факс, али је временом прерасла у нешто више. Данас та пруга ужива милионе путника који редовно, свакодневно њоме путују. Виртуелни свет кога је и WoW зајебао.
Довољно је регистровати се на том сајту и укрцан си у воз. Даље је на теби да одлучиш да ли ће и колико твоје весело путовање, које личи на велики вртлог шљама, гована, маминих маза и татиних синова, трајати. Ако се пак којим случајем зајебеш те заборавиш узети повратну карту, назад нема. Ментално срозавање је неизбежан епилог. Ту судбину углавном одаберу шатро рибе и рибице чији су верни пратиоци локални плодитељи свега што има барем три здрава уда.
Нема ствари коју путници неће поделити са остатком веселог воза. Они имају неку потребу да то стално чине, чисто да остатак вагона зна да су оне биле на мору, да имају ново 'аљинче или пак новог јебача. Не мањка ни извештаја о столици, тренутној исхрани, емоционалном стању или временској прогнози. Шаренило у сваком погледу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja mislio da je nešto o nekim autorima sa ovog sajta!
Ali ne umanjuje kvalitet definicije.
*